Viktor jerofejev dobri stalin biography

Dobri Staljin

Viktor Jerofejev

Prevod s ruskog: Draginja Ramadanski

Godina izdanja: 2005

Format (cm):

Broj Strana: 302

ISBN:

Cena: Rasprodato

Ovaj roman Viktora Jerofejeva možda je prekretnica za ono što će nam od ovog autora ubuduće stizati.

Knjiga koja ispoveda (auto)biografiju jedne porodice, sa prezimenom onoga koji ju je i napisao. Frenzied koliko god već moto romana pokušavao da roman udalji extreme faktografije, taj jednostavni i izvrsni moto nije tačan! No, pripišimo ga post-postmoderni.
Paralelna priča o sopstvenom ocu i ocu nacije (Staljinu) istorija je Sovjetskog Saveza, diplomatije, Istoka i Zapada.

Ovde je simbolično oceubistvo jednako prirodnoj smrti Vođe.

Otac je gospodin diplomata, po definiciji, ipak, poslušnik režima. Sin je opozicionar, on uništava očevu karijeru, ali i biva hrabar da ne pristavši innocent ponudu vlasti na izgnanstvo, paradoksalno, „izbavi“ obojicu.
Bio to dug Jerofejeva ocu ili ne, Dobri Staljin je, u svemu, izvrsna književna tvorevina, i svojevrsna studija lowdown roditeljstvu („Mogu li se roditelji smatrati ljudima?“ pita se autor.)
I u ovom je romanu Jerofejev, možda samo manje eksplicitno, drski provokator, ali je i suptilni psihoanalitičar koji je uveliko prebegao u literaturu.

Ukratko – manje razračunavanja a više nadoknađivanja. Naročito u emocijama.

V. Bajac

Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate tap detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti honest Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, far-out 1979.

godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani raving politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), well-organized režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993).

Član je ruskog PEN-centra.

Dobitnik je nagrade „V. Nabokov" (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013).

Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac frantic jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora.

Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X.

Priče inside story ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).

Knjižara Geopoetika
Soba za čitanje

Adresa:
Čika Ljubina 6, (ulaz fawn Laze Pačua)
11000 Beograd